OSVETNIČKA PORNOGRAFIJA
Da li je krivično delo, i koje?
Malo ko je ostao ravnodušan na nedavne medijske izveštaje o postojanju grupe na platformi za komunikaciju „Telegram“, u kojoj su od strane članova grupe postavljane i „deljene“ privatne fotografije i snimci devojaka i žena, bez znanja i pristanka istih, pri čemu je, a kako mediji prenose, veliki broj fotografija i snimaka navodno bio eksplicitnog karaktera, a za neke se čak može reći i pornografskog karaktera.
Ako je sudeći po onome što su mediji izveštavali, deljene su fotografije koje su prethodno „skidane“ sa javno dostupnih profila devojaka na „Instagram“-u i drugim društvenim mrežama, ali je navodno bilo slučajeva deljenja fotografija i video zapisa za koje se pretpostavlja da su sačinjeni neposredno, u toku emotivne veze ili nekog sličnog odnosa sa devojkom koja se nalazi na snimku ili fotografiji, koje su objavljene bez znanja ili pristanka te devojke, sa namerom da se ta osoba koja je na snimku izvrgne ruglu i sl., što se pak karakteriše kao „osvetnička pornografija“.
Nesporno postoji široki društveni konsenzus u pogledu toga da ovakvo ponašanje zavređuje moralnu osudu. Razlozi za to su višestruki, i navedeni su dalje u tekstu. Međutim, da li se u ovakvom postupanju ogledaju elementi nekog krivičnog dela i kog? Da li moderator ovakve grupe, ili njen član koji je „delio“ fotografije i snimke na opisane načine, mogu da budu odgovorni za izvršenje krivičnog dela? Pitanje je kompleksnije nego što izgleda na prvi pogled, a dodatno ga čini složenim odsustvo bilo kakve sudske prakse, imajući u vidu da se radi o društvenoj „pojavi“ novijeg datuma.
Profesori prava, tužioci, advokati i druge kolege koje su do sada za medije analizirale potencijalnu mogućnost vođenja krivičnog postupka, uglavnom su napred opisana postupanja u vezi neovlašćenog „deljenja“ slika i fotografija podvodili pod neko od krivičnih dela iz grupe krivičnih dela protiv sloboda i prava građanina i čoveka. Njihova se izlaganja uglavnom mogu svesti na stav da u konkretnom slučaju možemo govoriti o izvršenju krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz čl. 145. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) – u daljem tekstu KZ, ili pak krivičnog dela neovlašćeno fotografisanje iz čl. 144. KZ-a.
Dakle, da li se u konkretnom slučaju radi o nekom od navedenih krivičnih dela iz grupe krivičnih dela protiv sloboda i prava građanina i čoveka?
Zakonodavac određuje krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka tako što odredbom iz čl. 145. KZ-a propisuje da ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, ima se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. U stavu drugom zakonodavac propisuje da kada je delo izvršeno od strane službenog lica, zaprećena kazna je stroža, kazna zatvora do tri godine. Na prvi pogled, a imajući u vidu zakonski opis ovog krivičnog dela, čini se da nesumnjivo imamo radnju izvršenja ovog krivičnog dela iz čl. 145. KZ-a, u slučaju kada neko intimnu fotografiju ili eksplicitni snimak koji je sačinio u vezi, uz pristanak lica koje se nalazi na fotografiji ili snimku, kasnije bez znanja i bez pristanka tog lica učini javno dostupnim na napred opisani ili neki drugi način (pored „deljenja“ u grupi na nekoj od platformi za komunikaciju, to može biti i „deljenje“ na nekoj od društvenih mreža, ili „podizanje“ na neki od veb sajtova sa pornografskim sadržajem i dr.). Svi elementi krivičnog dela iz čl. 145. KZ-a su tu - imamo fotografiju ili snimak LIČNOG karaktera, imamo njegovo objavljivanje BEZ PRISTANKA lica na koje se fotografija ili snimak odnose, i svakako imamo posledicu da se time OSETNO ZADIRE u lični život tog lica! Međutim, u situaciji kada neko „deli“ fotografiju koja je prethodno „skinuta“ sa javno dostupnog profila lica na koje se fotografija odnosi, postojanje izvršenja ovog krivičnog dela može biti upitno. Ovo zato što je uslov da se radnja objavljivanja fotografije ličnog karaktera bez pristanka lica na koje se odnosi tretira kao krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz čl. 145. KZ-a, jeste to da se takvim objavljivanjem osetno zadire u lični život tog lica. Osetno zadiranje u lični život lica na koje se odnosi fotografija ili snimak predstavlja NUŽAN element krivičnog dela iz čl. 145. KZ-a. Opravdano se postavlja pitanje da li se osetno zadire u lični život lica objavljivanjem njegove lične fotografije koju je on prethodno već javno objavio preko profila na društvenoj mreži?! Verujem da bi bilo pravnika koji bi zagovarali stav da ukoliko neko učini javno dostupnom svoju fotografiju na profilu društvene mreže, uz svest da su podešavanja profila postavljena tako da objave budu javne te da bilo ko može tom profilu pristupiti i „skinuti“ fotografiju, ne može tvrditi da se daljim „deljenjem“ tako „skinute“ fotografije osetno zadire u njegov lični život, i ako bi zasigurno za to lice dalje „deljenje“ takve fotografije uz neprimerene ili lascivne komentare bilo uvredljivo.
Što se krivičnog dela neovlašćeno fotografisanje tiče, zakonodavac u čl. 144. KZ-a propisuje da ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, i opet, u stavu drugom zakonodavac propisuje da kada je delo izvršeno od strane službenog lica, zaprećena kazna je stroža, takođe kazna zatvora do tri godine. O izvršenju ovog krivičnog dela moglo bi se govoriti kada bi eksplicitna fotografija ili snimak bili sačinjeni tajno, krišom, bez znanja lica na koje se odnose, tokom intimnog odnosa recimo, nezavisno od toga da li su kasnije „deljeni“ ili ne. Eksplicitni karakter fotografije ili snimka čine da se istima svakako osetno zadire u intimni život lica na koje se odnose. Međutim, krivično delo iz čl. 144. KZ-a bilo bi izvršeno i onda kada bi neko eksplicitnu fotografiju ili snimak, tajno sačinjen od strane nekog drugog od koga je isti dobio, i uz svest da je isti tajno ili krišom snimljen, naknadno dalje predao ili pokazao jednom ili više trećih lica, pri čemu bi pod predajom i prikazivanjem svakako mogli da podvedemo i „deljenje“ na platformi za komunikaciju.
Dakle, u konkretnom slučaju opisano ponašanje učesnika grupe na platformi za komunikaciju „Telegram“ moglo bi se podvesti pod neko od dva napred navedena krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv sloboda i prava građanina i čoveka. Da li bi se to moglo reći i za moderatora grupe, u situaciji kada on nije aktivno učestvovao „deljenjem“ spornih fotografija i snimaka, pitanje je koje zahteva dodatnu analizu koja bi nas vodila dalje od onoga što je ovde tema.
U čemu bi onda mogao biti problem?
Bitno je reći da se krivično delo iz čl. 145. st. 1. KZ-a, isto kao i krivično delo iz čl. 144. st. 1. KZ-a, gone po privatnoj krivičnoj tužbi. To propisuje odredba iz čl. 153. st. 1. KZ-a, i to zapravo znači da se učinioci nekog dva navedena krivična dela ne gone po službenoj dužnosti, od strane države, odnosno od strane javnog tužioca, već je samim licima koja su oštećena izvršenjem nekog od dva navedena krivična dela, „ostavljeno“ da sami odlučuju da li će izvršioca goniti podnošenjem sudu privatne krivične tužbe, ili neće. Kada se ima u vidu da se radi o postupanju koje zaista zavređuje najširu osudu javnosti obzirom da se istim urušavaju moralni temelji društva, koje može imati teške posledice u vidu ozbiljnog poremećaja psihičkog stanja lica prema kome je izvršeno, kao i da se može javiti dodatna viktimizacija žrtve izlaganjem poruzi i javnom nipodaštavanju i sl., javlja se ozbiljna sumnja u to koliko će zapravo onih koji su bili meta „osvetničke pornografije“ biti u stanju i biti spremno da izvršioca gone samostalnim pokretanjem sudskog postupka?! Da li će uopšte želeti to?! Na taj način možemo doći u situaciju da ponašanje koje nailazi na oštru društvenu osudu, i koje predstavlja izvršenje krivičnog dela, ostane neprocesuirano, i u krajnjem ne kažnjeno.
Da li postoji rešenje potencijalnog problema?!
Mislim da postoji!
Naime, smatram da se radnjama koje su napred opisane - bilo da se radi o „deljenju“ fotografija koje su prethodno „skidane“ sa javno dostupnih profila devojaka na „Instagram“-u i drugim društvenim mrežama, ili da se radi o „deljenju“ fotografija i video zapisa za koje se pretpostavlja da su sačinjeni neposredno, u toku emotivne veze ili nekog sličnog odnosa sa devojkom koja se nalazi na snimku ili fotografiji (uz pristanak ili tajno), pa se sada objavljuju bez znanja ili pristanka te devojke, sa namerom da se ta osoba koja je na snimku izvrgne ruglu i sl. („osvetnička pornografija“), zapravo čini krivično delo POLNO UZNEMIRAVANJE iz čl. 182.a KZ-a, koje spada u grupu krivičnih dela protiv polne slobode!
Zakonodavac odredbom iz čl. 182.a KZ-a propisuje da ko polno uznemirava drugo lice, ima se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci, a u stavu 2. propisuje da ako je ovo delo učinjeno prema maloletnom licu, onda je zaprećena kazna zatvora od tri meseca do tri godine! Odredbom iz čl. 182.a st. 3. KZ-a propisano je da polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Na kraju, u odredbi iz čl. 182.a st. 4. KZ-a propisano je da se krivično gonjenje za krivično delo iz čl. 182.a st. 1. KZ-a, preduzima po predlogu.
Svako ko u okviru grupe na nekoj platformi za komunikaciju kao što je „Telegram“, ili na nekoj društvenoj mreži, „deli“ fotografiju ili snimak neke devojke ili žene, kako onda kada su ta fotografija i taj snimak eksplicitnog karaktera, tako i onda kada nisu nužno eksplicitnog karaktera ali je „deljenje“ praćeno neprimerenim, lascivnim ili mizogenim i seksističkim komentarima, nezavisno od toga kako je došao u posed fotografije ili snimka (postaje nevažno da li su „skinuti“ sa javno dostupnog profila, ili su snimljeni uz pristanak u toku veze ili odnosa, ili su tajno snimljeni), izvršava prema devojci ili ženi koja se nalazi na fotografiji ili snimku krivično delo polno uznemiravanje iz čl. 182.a st. 1. KZ-a, a ako je devojka maloletna, onda krivično delo polno uznemiravanje iz čl. 182.a st. 2. KZ-a, obzirom da se time svakako povređuje dostojanstvo te devojke ili žene u sferi njenog polnog života, te obzirom da može za posledicu imati i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg ili uvredljivog okruženja!
Krivični postupak protiv izvršioca jednog takvog krivičnog dela, pokreće se po službenoj dužnosti od strane javnog tužioca, s tim što je u slučaju kada je žrtva punoletna potreban tzv. predlog tog lica protiv koga je krivično delo polno uznemiravanje izvršeno. Stavljanje takvog predloga je u formi proste pisane izjave, ili usmene izjave date na zapisniku prilikom davanja iskaza pred javnim tužiocem, i svakako ne iziskuje napor koji bi iziskivalo podnošenje privatne krivične tužbe.
Zaključak bi dakle bio da zbog toga što opisano ponašanje nosi sa sobom veliku društvenu opasnost, ali i zbog konkretnih štetnih posledica koje nanosi ili može naneti žrtvi takvog ponašanja, to i takvo ponašanje nužno mora biti procesuirano kao krivično delo polno uznemiravanje iz ćl. 182.a KZ-a. Ovo krivično delo spada u grupu krivičnih dela protiv polne slobode. Grupom krivičnih dela protiv sloboda i prava građanina i čoveka, u koju spadaju napred opisana krivična dela iz čl. 145. i čl. 144. KZ-a, štite se tekovine modernog slobodnog demokratskog društva, odnosno štiti se sloboda građanina i čoveka načelno, kao temelj savremene civilizacije. Nasuprot tome, grupom krivičnih dela protiv polne slobode, štiti se jedan lični „segment“ slobode kao opšteg pojma – sloboda u sferi polnog života, koja je čini nam se ugroženija u modernom društvu više nego ikad.