NEDOZVOLJEN PRENOS DEVIZA
PREKO GRANICE
Da li će nužno biti oduzeta čitava količina novca?!
Dnevni list „Politika“ objavio je dana 22.05.2020. godine vest pod naslovom „Automobil pun novca – kod Turčina carina pronašla pola miliona evra“. „Politika“ izveštava: „Carinici su na graničnom prelazu Špiljani otkrili pokušaj krijumčarenja impresivne sume deviza, a kako je postupak prebrojavanja novca u toku pretpostavlja se da bi moglo da se radi o sumi većoj od pola miliona evra, saopšteno je iz Uprave carina.“. Iz teksta proizilazi da je turski državljanin učinio carinski prekršaj, obzirom da prilikom ulaska na teritoriju Republike Srbije nije prijavio sporne devize.
Da li će ovom turskom državljaninu biti oduzeta celokupna količina novca? U konkretnom slučaju najverovatnije da!
Da li celokupna količina novca nužno mora biti oduzeta uvek kada se radi o nedozvoljenom prenosu deviza preko granice?! Zapravo, odgovor je ne!
Krenimo redom…
Odredbom iz člana 31. Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018) – u daljem tekstu Zakon, propisano je da Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva, pri čemu se pod sredstvom plaćanja podrazumevaju kako dinari tako i devize.
Narodna banka Srbije donela je „Odluku o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva“. Načelno, tom Odlukom je propisano ono što je u formi obaveštenja istaknuto na veb stranici Uprave Carina:
Unos deviza u Republiku Srbiju je slobodan, ali je iznos ograničen, što znači da možete uneti novca koliko god želite, ali ako je reč o sumi iznad 10.000,oo evra (u dinarima ili drugoj stranoj valuti), dužnost vam je da to prijavite.
Obzirom da gospodin iz Turske sa početka ove priče nije prijavio unos deviza na teritoriju Republike Srbije u iznosu većem od 10.000,oo evra, jasno je da je postupio suprotno navedenoj Odluci, a ujedno suprotno odredbi iz člana 31. Zakona, te je samim tim učinio prekršaj propisan odredbom iz člana 63. stav 1. tačka 14. Zakona.
Dakle, da li se novac oduzima u celosti od izvršioca ovog prekršaja?
Odredbom iz člana 64. Zakona propisano je da se za prekršaj iz člana 59. do 63. ovog Zakona, pored novčane kazne, izriče i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja.
Proizilazi da će novac kao predmet izvršenja prekršaja, primenom ove zaštitne mere biti oduzet!
Međutim, odredbom iz stava 2. istog člana 64. Zakona, propisano je da se izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, može izvršiti DELIMIČNO oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja, ako pobude ili druge okolnosti pod kojima je prekršaj izvršen ukazuju da nije opravdano da se predmet oduzme u celini.
Upravo na tragu ove odredbe iz člana 64. stava 2. Zakona, Ustavni sud Republike Srbije doneo je Odluku Už.br. 1202/2016, od 08.11.2018. godine, objavljenu u "Sl. glasniku RS" br. 99/2018, od 18.12.2018. godine, u kojoj iznosi svoj pravni stav:
Imajući u vidu da je zakonskom odredbom za prekršaje u oblasti deviznog poslovanja propisano da se izuzetno može izvršiti i delimično oduzimanje predmeta, nadležni sudovi prilikom izricanja zaštitne mere oduzimanja predmeta i odlučivanja da li će predmet prekršaja oduzeti u potpunosti ili delimično, moraju imati u vidu pobude ili druge okolnosti konkretnog slučaja pod kojima je prekršaj izvršen te da svoju odluku u navedenom smislu dodatno obrazlože.
Šta ovo zapravo znači?
Ovo zapravo znači da uprkos obavezi prijavljivanja deviza u iznosu većem od 10.000,oo evra (ili dinarskog iznosa preko protivvrednosti od 10.000,oo evra), prilikom ulaska na teritoriju Republike Srbije, te uprkos tome što ne postupanje po toj obavezi predstavlja prekršaj za koji se obavezno izriče zaštitna mera oduzimanja predmeta, odnosno spornog novca, prekršajni sudovi ne mogu po automatizmu oduzimati čitavu neprijavljenu sumu!
Prekršajni sud je u obavezi da ceni sve okolnosti slučaja, a naročito poreklo novca, pobude i motive neprijavljivanja itd., te da shodno tim i takvim okolnostima ceni da li je u konkretnom slučaju opravdano samo delimično oduzimanje, ne i potpuno, odnosno da li će se i delimičnim oduzimanjem zadovoljiti srazmernost u sankcionisanju narušavanja javnog interesa, koji se u konkretnom slučaju ogledao u neprijavljivanju prenošenja određenog iznosa novca, sa Ustavom zajemčenim pravom pojedinca na mirno uživanje imovine!
Tako dolazimo do odgovora da celokupna količina novca nužno NE MORA biti oduzeta uvek kada se radi o nedozvoljenom prenosu deviza preko granice!