KRIVICA U SAOBRAĆAJU
Kako se krivična dela učinjena u saobraćaju razlikuju od ostalih krivičnih dela?
Od svih krivičnih dela, verovatno se najčešće u medijima i javnosti govori o krivičnim delima izvršenim u javnom saobraćaju. Nije teško naslutiti šta je razlog tome. Zapravo ima više razloga – prvi je svakako učestalost ove vrste krivičnih dela, obzirom na stepen razvoja javnog saobraćaja u modernom društvu, koji neminovno povećava stepen verovatnoće da se dogodi saobraćajna nesreća, drugi je to što su izvršioci u najvećem broju slučajeva uslovno rečeno „obične“ osobe, a ne nužno osobe koje su deo kriminalnog miljea koje se najčešće javljaju kao izvršioci drugih vrsta krivičnih dela, i treći je svakako to što posledice krivičnih dela u saobraćaju mogu biti veoma teške, kako za oštećene (smrt jednog ili više lica, teške telesne povrede sa teškim i dugotrajnim posledicama, u nekim slučajevima trajni invaliditet kao posledica, psihička trauma itd.), tako i za same učinioce (višemesečna ili višegodišnja kazna zatvora, obaveza nadoknade visokih iznosa na ime naknade različitih vrsta šteta, takođe psihička trauma itd.).
Međutim, primetno je u javnosti, na strani novinara koji se bave ovom temom, javnih ličnosti koje u javnosti komentarišu događaje koji predstavljaju ovu vrstu krivičnih dela, kao i na strani javnog mnjenja u najširem smislu te reči, određeno nerazumevanje pojma krivičnih dela protiv javnog saobraćaja, kako i glasi zvaničan naziv glave dvadeset i šeste Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) – u daljem tekstu KZ.
Ovo se naročito i najčešće odnosi na dva konkretna krivična dela iz oblasti krivičnih dela protiv javnog saobraćaja. To su krivično delo „Ugrožavanje javnog saobraćaja“ iz čl. 289. KZ-a, i krivično delo „Teška dela protiv javnog saobraćaja“ iz čl. 297. KZ-a, koje je u tesnoj vezi sa ovde prvo-imenovanim.
Uverenja sam da prevashodni razlog nerazumevanja leži u tome što se ne ne uočava da kod ovih krivičnih dela postoji jedna velika razlika u odnosu na većinu drugih krivičnih dela. Koja je to razlika?! Kod većine drugih krivičnih dela, radnja izvršenja i posledica te radnje predstavljaju jedinstvenu celinu u smislu psihičkog odnosa izvršioca krivičnog dela prema radnji izvršenja i posledici radnje izvršenja. Primera radi, kod krivičnog dela ubistvo iz čl. 113. KZ-a, radnja izvršenja je recimo opaljivanje iz pištolja, a posledica radnje izvršenja je smrt lica na koje je pucano. Izvršilac radnje ima jedinstveni jednaki psihički odnos kako prema radnji tako i prema posledici – želeo je smrt nekog lica i sledstveno tome želeo je da pištolj opali, te je to i uradio.
Kod krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz čl. 289. KZ-a, to nije slučaj! Ovo zato što kod ovog krivičnog dela imamo jednu radnju izvršenja, ali imamo DVE POSLEDICE radnje izvršenja – jednu neposrednu odnosno direktnu posledicu radnje izvršenja, koja kao kod napred navedenog primera predstavlja jedinstvenu celinu sa radnjom izvršenja u smislu psihičkog odnosa učinioca prema istima, i drugu posrednu odnosno indirektnu posledicu, koja predstavlja KVALIFIKATORNU OKOLNOST, bez čijeg nastupanja nema krivičnog dela, ali prema kojoj izvršilac krivičnog dela NEMA JEDINSTVENI psihički odnos kakav ima prema radnji izvršenja i prema direktnoj posledici. Većina vas koji čitate ovaj tekst na ovom mestu će pomisliti kako su sada „stvari“ još manje jasne, te kako je nerazumevanje sada još veće! Ukoliko budete dovoljno strpljivi da pročitate tekst do kraja, mislim da će „stvari“ biti mnogo jasnije na kraju!
Iako su zakonski tekstovi po definiciji suvoparni, ipak moramo krenuti od zakonskog opisa krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja iz čl. 289. KZ-a, koji glasi:
- Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.
- Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi železnički, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobraćaj ili saobraćaj žičarom tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
- Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Zakonski opis krivičnog dela Teška dela protiv javnog saobraćaja iz čl. 297. KZ-a pak glasi:
- Ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. st. 1, 3. i 4. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. st. 1, 3. i 4. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
- Ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine.
- Ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- U slučajevima iz st. 1. do 4. ovog člana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je.
Ugrožavanje javnog saobraćaja
Za razumevanje najpre krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja, potrebno je shvatiti sledeću formulu, ili algoritam:
Radnja izvršenja
Neposredna posledica radnje izvršenja
Posredna posledica radnje izvršenja
Kada se na ovu formulu primeni napred citirani tekst krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja, dobijamo sledeći rezultat:
Nepridržavanje saobraćajnih propisa
Ugrožavanje javnog saobraćaja u vidu opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima
Laka telesna povreda ili šteta preko 200.000,00 din
Dakle, radnja izvršenja ovog krivičnog dela je nepridržavanje saobraćajnih propisa, što može biti postupanje u javnom saobraćaju suprotno bilo kom saobraćajnom pravilu (prekoračenje maksimalno dozvoljene brzine, preticanje preko pune linije, nepropisno uključivanje u saobraćaj itd.). Pravila saobraćaja propisana su Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasniku RS", broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tekstu ZOBS. Neposredna ili direktna posledica ovakve radnje izvršenja krivičnog dela, jeste ugrožavanje javnog saobraćaja na taj način da se stvara, odnosno nastupa opasnost za život ili telo ljudi, ili imovinu veće vrednosti. Drugim rečima, zbog same prirode saobraćaja kao opasne delatnosti, nepridržavanje saobraćajnih propisa samo po sebi predstavlja ponašanje koje je opasno, i iz kojeg se generiše potencijalna opasnost za treća lica i njihovu imovinu. Posrednu ili indirektnu posledicu ovakve radnje izvršenja predstavlja nastupanje kod drugog lake telesne povrede ili prouzrokovanje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara.
Izvršilac krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja može u odnosu na radnju izvršenja i neposrednoj posledici da postupa sa UMIŠLJAJEM ili iz NEHATA, dok je u odnosu na posrednu posledicu njegov psihički odnos uvek NEHAT! Šta je to umišljaj a šta nehat, biće tema posebnog teksta na našem portalu, ali u najkraćem nepravničkim jezikom rečeno – umišljaj je kada je izvršilac hteo i radnju izvršenja i posledicu, odnosno posledicu je prihvatio, a nehat je kada je hteo radnju izvršenja, dok nije želeo posledicu (nije bio svestan da će da nastupi ili se nadao da neće da nastupi), ali je bio u obavezi da zna da će usled takvog njegovog postupanja do posledice svakako doći. Upravo zbog ovoga zakonodavac za izvršenje krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja sa umišljajem propisuje strožu kaznu (zatvor do tri godine i to je propisano u stavu 1. člana 289. KZ-a), u odnosu na kaznu propisanu za izvršenje ovog krivičnog dela iz nehata (novčana kazna ili zatvor do jedne godine i to je propisano u stavu 3. člana 289. KZ-a). Postavlja se pitanje kako se utvrđuje kada je neko izvršio ovo krivično delo sa umišljajem, a kada iz nehata? Uvek na osnovu objektivnih okolnosti, kao i za svako drugo krivično delo, obzirom da ne možemo znati šta je bilo „u glavi“ izvršioca prilikom izvršenja. U sudskoj praksi se obično vožnja u alkoholisanom stanju, ili tzv. „nasilnička vožnja“ (veliko prekoračenje maksimalne brzine, prekoračenje maksimalne brzine u blizini škole, višestruku preticanje preko pune linije itd.), smatraju objektivnim pokazateljima da je izvršilac ovog krivičnog dela postupao sa umišljajem. U takvim slučajevima izvršilac je toliko obesno postupio, da se podrazumeva da je hteo radnji izvršenja, ali da je i svakako bio svestan neposredne posledice, i da je istu u najmanju ruku prihvatio, ako ne i želeo. U svim ostalim slučajevima radnja izvršenja krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja se kvalifikuje kao nehatno izvršenje.
E sada, u odnosu na napred opisanu posrednu ili indirektnu posledicu, izvršilac krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja UVEK postupa iz NEHATA! Ovo zato što kada bi bilo utvrđeno da je neko zaista želeo da izazove posledicu u vidu nanošenja lake telesne povrede drugom licu, ili da nekome prouzrokuje imovinsku štetu vrednosti preko 200.000,00 dinara, ili da je takvu posledicu prihvatio, onda se tu više ne bi radilo o krivičnom delu Ugrožavanje javnog saobraćaja, već o krivičnom delu Laka telesna povreda iz čl. 122. KZ-a, ili krivičnom delu Uništenje i oštećenje tuđe stvari iz čl. 212. KZ-a, koje je izvršeno korišćenjem vozila recimo. Složićete se da je ovakva situacija životno gotovo nemoguća! Kada neko želi da drugoga povredi, i nanese mu telesne povrede, koristiće se drugim, „praktičnijim“ sredstvom izvršenja, a ne recimo svojim vozilom. Isto važi i za nekoga ko je nameran da drugom nanese imovinsku štetu. Zbog toga se smatra da u odnosu na posrednu posledicu – a kod krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja to je ili laka telesna povreda drugog, ili imovinska šteta u iznosu preko 200.000,00 dinara, izvršilac ovog krivičnog dela postupa uvek iz NEHATA – kao neko ko nije želeo tu posrednu posledicu, nije je predvideo ili je smatrao da do iste neće doći, ali je bio u obavezi da zna da će usled takvog njegovog postupanja svakako može doći do nastupanja ove posredne posledice!
Kada u našu formulu ili algoritam dodamo i propisanu kaznu za krivično delo Ugrožavanje javnog saobraćaja, onda to izgleda ovako:
Nepridržavanje saobraćajnih propisa - UMIŠLJAJ
Ugrožavanje javnog saobraćaja u vidu opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima
Laka telesna povreda ili šteta preko 200.000,00 din
Kazna zatvora do 3 godine
Nepridržavanje saobraćajnih propisa - NEHAT
Ugrožavanje javnog saobraćaja u vidu opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima
Laka telesna povreda ili šteta preko 200.000,00 din
Novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine
Teška dela protiv javnog saobraćaja
Po čemu se krivično delo Teška dela protiv javnog saobraćaja razlikuje u odnosu na krivično delo Ugrožavanje javnog saobraćaja?! Pa upravo po ovoj posrednoj ili indirektnoj posledici! Osim lake telesne povrede i imovinske štete vrednosti preko 200.000,00 dinara, posredna ili indirektna posledica nepridržavanja saobraćajnih propisa kao radnje izvršenja mogu biti još i teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, ili pak smrt jednog ili više lica!
Uvek kada se kao posredan posledica nepridržavanja saobraćajnih propisa prouzrokuje ili teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, ili pak smrt jednog ili više lica, to predstavlja izvršenje krivičnog dela Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja! Međutim, i kod ovog krivičnog dela razlikujemo kada je radnja izvršenja (nepridržavanje saobraćajnih propisa) preduzeta sa umišljajem, u odnosu na situaciju kada je ista preduzeta iz nehata, te se imajući u vidu napred navedene dve teže posledice, i dva moguća načina izvršenja radnje, razlikuje ukupno četiri vida izvršenja krivičnog dela Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, i za svako od tih četiri vida propisana je drugačija kazna.
Najbolji način da se to razume je upravo napred opisani algoritam, i kada na isti primenimo ono što zakonodavac u KZ-u propisuje za krivično delo Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, dobijemo sledeći „rezultat“:
Nepridržavanje saobraćajnih propisa - UMIŠLJAJ
Ugrožavanje javnog saobraćaja u vidu opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima
Teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera
Kazna zatvora od jedne do osam godina
Nepridržavanje saobraćajnih propisa - UMIŠLJAJ
Ugrožavanje javnog saobraćaja u vidu opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima
Smrt jednog ili više lica
Kazna zatvora od dve do dvanaest godina
Nepridržavanje saobraćajnih propisa - NEHAT
Ugrožavanje javnog saobraćaja u vidu opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima
Teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera
Kazna zatvora do četiri godine
Nepridržavanje saobraćajnih propisa - NEHAT
Ugrožavanje javnog saobraćaja u vidu opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima
Smrt jednog ili više lica
Kazna zatvora od jedne do osam godina
Zaključak
Namera nam je bila da ovim tekstom objasnimo široj laičkoj javnosti krivična dela Ugrožavanje javnog saobraćaja i Teška dela protiv javnog saobraćaja, šta zapravo predstavlja njihovo izvršenje, i kako je to regulisano krivičnim zakonom. Na taj način apelujemo da se prestane sa čestom praksom u medijima i generalno u javnosti, kada god imamo saobraćajnu nesreću sa teškim posledicama, koja podrazumeva da se kreira atmosfera linča prema izvršiocu, govori se o „ubistvu“, o izvršiocu kao „ubici“, zahteva se kazna doživotnog zatvora, priziva se smrtna kazna itd. Uz svo uvažavanje činjenice da u saobraćajnim nesrećama stradaju nečiji bližnji, da se često radi o deci, jednostavno ne možemo za nekog ko je prouzrokovao saobraćajnu nesreću u kojoj je neko stradao, reći da je on ubica! To prosto ne odgovara istini, a zašto je to tako nadamo se da smo uspeli da prikažemo ovim tekstom. Ne možemo s toga za takvo lice zahtevati stroge kazne kakve su propisane za krivično delo ubistvo. Zakonodavac je prepoznao „razliku“ u postupanju izvršilaca krivičnih dela u vezi saobraćaja, da neki predstavljaju umišljajne izvršioce, odnosno da su bili naročito obesni i drski u nepridržavanju saobraćajnih propisa, i za iste je propisao strože kazne (više ili manje stroge u odnosu na težinu posredne posledice), dok drugi predstavljaju nehatne izvršioce, koji nisu u nepridržavanju saobraćajnih propisa ispoljili obesnost i drskost, te je za njihovo postupanje propisao uslovno rečeno blaže kazne (opet više ili manje blaže u odnosu na težinu posredne posledice).
Smatramo da je umesto ispoljavanja i raspirivanja atmosfere linča, potrebnije i korisnije apelovanje da se kod građana razvija svest o potrebi da se u saobraćaju svi ponašamo maksimalno odgovorno prema sebi i drugima, naročito prema deci. Tim pre što smo u savremenom društvu gotovo svi vozači, i velika je verovatnoća da se zadesite u situaciji u kojoj ćete biti izvršilac krivičnog dela u saobraćaju, te bi uvek trebalo imati na umu ono što su nekada sudije „krivičari“ često isticale – svako ko sedne za volan automobila, jednom je nogom u zatvoru!